Evo jedne odlične reklame koja treba da skrene pažnju vozačima da postojimo i mi, biciklisti:
Posle više uspešnih trasa preko 100km cilj koji sam sebi zacrtao za 2009-tu godinu bio je put od Beograda do Novog Sada i nazad za jedan dan. Kako je leto prolazilo shvatio sam da se dan sve više i više smanjuje na račun noći i tako tačno na ravnodnevnicu 23-ćeg septembra krenem u ovaj poduhvat.
Kapiju Petrovaradinske tvrđave prošao sam negde oko 11h. Nakon kraće vožnje kroz kroz centar i prisećanja na vojničke dane i kratak boravak na VMC-u u Novom Sadu, reših da se javim prijateljima i nađem žrtvu za piće. Nažalost svi koje znam su koristili subotu za produženi san i odmor od petka tako da sam vrlo brzo rešio da krenem nazad, sada već drugim putem.
Išao sam preko Beške. Do Beške sam išao uz obalu Dunava, gde sam između ostalog i probušio gumu.
U Beškoj sam hteo da nađem mesaru o kojoj sam samo slušao bajke od mog prijatelja Doktora i da probam taj čuveni specijalitet: hleb od mesa. Nažalost mesara nije radila :(.
Put od Beške do Beograda je bio sličan kao i onaj od Beograda do Novog Sada - asfaltirani :(. Na kraju u Beograd sam se vratio sa pređenih nešto više od 160km.
Pošto je ostalo još dosta do mraka rešio sam da iskoristim šansu koja mi se ne pruža svakog dana i da se provozam po gradu još malo i probijem još jedan limit - 200km. Tako se i desilo i to ne za mnogo. Moj Genesis je tog dana preturio tačno 202km
Da bih ugrabio što više od dana, a i izbegao jutarnje gradske gužve, ustao sam nešto pre 6 sati da bih već u 6:30 krenuo na dug put. Grad je bio prilično prazan, tek po neki mamurni i premoreni prolaznik koji je posle vikend provoda odlazio kući, dok je tišinu remetila muzika sa par splavova ispod Brankovog mosta koji su još uvek radili. Temperatura je bila malo niža, ali mi je to ulivalo poverenje da će dan biti prijatan. Tako je i bilo. Iza mene su ostale Stara i Nova Pazova, Inđija, a put se nastavljao prema Sremskim Karlovcima.
Ovde sam napravio i prvi predah, kupio vodu i keks i obišao uličice. Da sam prešao Frušku goru saznao sam tek kada sam video na GPS-u da sam na nadmorskoj visini od skoro 500m. Nakon manjeg odmora u Karlovcima reših da završim tu poslednju deonicu do Novog Sada.
 |
| From Beograd - Novi Sad - Beograd |
 |
| From Beograd - Novi Sad - Beograd |
Išao sam preko Beške. Do Beške sam išao uz obalu Dunava, gde sam između ostalog i probušio gumu.
 |
| From Beograd - Novi Sad - Beograd |
 |
| From Beograd - Novi Sad - Beograd |
Pošto je ostalo još dosta do mraka rešio sam da iskoristim šansu koja mi se ne pruža svakog dana i da se provozam po gradu još malo i probijem još jedan limit - 200km. Tako se i desilo i to ne za mnogo. Moj Genesis je tog dana preturio tačno 202km
Naslov ovog posta bi mogao da glasi i: Kako sam zadnjim atomima snage jurio za grupom biciklista-trkača i ipak ih ispratio do kraja.
NIKADA nisam slavio prvi maj. Uvek sam se gadio kada vidim kako okoreli komunistički šljam uništi prirodu za samo jedno jutrenje. Tako je trebalo da bude i ovog puta (a i bilo je). Dogovorim se ja tako da sa svojim drugom Šomijem tog prvog maja krenemo u vožnju biciklima kroz prirodu. Ideja nam je bila Dunavom do Pančeva, a odatle već kako bude. Plan nam je poremetio jedan poziv koji sam video na freebiking mailing listi za prvomajsku vožnju bicikala do Krčedina. Postojale su dve ture, jedni su išli vozom do Krčedina gde se vozio krug od 20-tak kilometra, a druga, teža je podrazumevala da se i do Krčedina dođe biciklima. Mi smo naravno izabrali težu.
Sam početak nije baš obećavao. Naime u 8:50, na zbornom mestu pored beogradskog skejt parka, bili smo samo Šomi i ja. Na našu sreću ubrzo se ekipa proširila, tako da smo put Krčedina krenuli nas petorica. Sa malim zakašnjenjem smo i stigli na vožnju. Posle vožnje smo se u Zekinom salašu okrepili pivom i šopskom salatom, odmorili i sačekali da sunce malo "oslabi" pa da krenemo nazad put Beograda.
Statistika kaže da sam u oba smera prešao 147km, GPS nisam konektovao na vreme tako da nemam podatke o ukupnom usponu i padu.
NIKADA nisam slavio prvi maj. Uvek sam se gadio kada vidim kako okoreli komunistički šljam uništi prirodu za samo jedno jutrenje. Tako je trebalo da bude i ovog puta (a i bilo je). Dogovorim se ja tako da sa svojim drugom Šomijem tog prvog maja krenemo u vožnju biciklima kroz prirodu. Ideja nam je bila Dunavom do Pančeva, a odatle već kako bude. Plan nam je poremetio jedan poziv koji sam video na freebiking mailing listi za prvomajsku vožnju bicikala do Krčedina. Postojale su dve ture, jedni su išli vozom do Krčedina gde se vozio krug od 20-tak kilometra, a druga, teža je podrazumevala da se i do Krčedina dođe biciklima. Mi smo naravno izabrali težu.
 |
| From Zekin salas |
 |
| From Zekin salas |
