Posle više uspešnih trasa preko 100km cilj koji sam sebi zacrtao za 2009-tu godinu bio je put od Beograda do Novog Sada i nazad za jedan dan. Kako je leto prolazilo shvatio sam da se dan sve više i više smanjuje na račun noći i tako tačno na ravnodnevnicu 23-ćeg septembra krenem u ovaj poduhvat.
Da bih ugrabio što više od dana, a i izbegao jutarnje gradske gužve, ustao sam nešto pre 6 sati da bih već u 6:30 krenuo na dug put. Grad je bio prilično prazan, tek po neki mamurni i premoreni prolaznik koji je posle vikend provoda odlazio kući, dok je tišinu remetila muzika sa par splavova ispod Brankovog mosta koji su još uvek radili. Temperatura je bila malo niža, ali mi je to ulivalo poverenje da će dan biti prijatan. Tako je i bilo. Iza mene su ostale Stara i Nova Pazova, Inđija, a put se nastavljao prema Sremskim Karlovcima.
From Beograd - Novi Sad - Beograd
Ovde sam napravio i prvi predah, kupio vodu i keks i obišao uličice. Da sam prešao Frušku goru saznao sam tek kada sam video na GPS-u da sam na nadmorskoj visini od skoro 500m. Nakon manjeg odmora u Karlovcima reših da završim tu poslednju deonicu do Novog Sada.
From Beograd - Novi Sad - Beograd
Kapiju Petrovaradinske tvrđave prošao sam negde oko 11h. Nakon kraće vožnje kroz kroz centar i prisećanja na vojničke dane i kratak boravak na VMC-u u Novom Sadu, reših da se javim prijateljima i nađem žrtvu za piće. Nažalost svi koje znam su koristili subotu za produženi san i odmor od petka tako da sam vrlo brzo rešio da krenem nazad, sada već drugim putem.
Išao sam preko Beške. Do Beške sam išao uz obalu Dunava, gde sam između ostalog i probušio gumu.
From Beograd - Novi Sad - Beograd
U Beškoj sam hteo da nađem mesaru o kojoj sam samo slušao bajke od mog prijatelja Doktora i da probam taj čuveni specijalitet: hleb od mesa. Nažalost mesara nije radila :(.
From Beograd - Novi Sad - Beograd
Put od Beške do Beograda je bio sličan kao i onaj od Beograda do Novog Sada - asfaltirani :(. Na kraju u Beograd sam se vratio sa pređenih nešto više od 160km.
Pošto je ostalo još dosta do mraka rešio sam da iskoristim šansu koja mi se ne pruža svakog dana i da se provozam po gradu još malo i probijem još jedan limit - 200km. Tako se i desilo i to ne za mnogo. Moj Genesis je tog dana preturio tačno 202km







This entry was posted on 22:28 and is filed under , , . You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.

0 коментара: