Ko nema u glavu ima u noge

Puteve do Kosmaja sam vec proučavao u zimskim i kišnim danima, sad je ostalo samo da se prisetim svega, baterije su vec bile pune jer su bile pripremljene za subotu, i tako u nedelju nesto pre 7 sati krenem u novu avanturu.

From Kosmaj

Prvo iznenađenje na koje nailazim je Dunav koji je kod Nebojšine kule na Dorćolu prerastao u jezero. Okrećem se nazad i krećem kroz sam grad koji sva sreća zbog vikenda i ranih jutarnjih sati nije bio u totalnom zakrčenju kao i inače. Relacija do Avale je prošla bez problema. Tu mi je bila i prva kontrolna tačka - Draganova česma (zašto Draganova možete pročitati u mom putešestviju do Avale), a onda od Ripnja prelazim u za mene neistražene krajeve. Prvo nailazim na Trešnju, naselje o kome je bilo previše reči u jednoj od mojih prethodnih firmi. Najviše interesantnih građevina nalazim u mestu koje se zove Ralja. Neke od njih su crkva u dvorištu privatne kuće nakićene preskupom i kič kovanom ogradom, propalim starim mlinom kao i nekom fabrikom koja se izgleda bavila prodajom građevinskog materijala.

From Kosmaj

Od Ralje sam mogao da nastavim kragujevačkim putem prema Mladenovcu do skretanja za Sopot, ali ja sam se ipak odlučio za ruralniju varijantu i odavde krećem sporednim putem prema Sopotu i selu Babe. Pred sam ulaz u Sopot sam se okrepio na lokalnoj česmi i poigrao sa malim kučencetom, u Sopotu kupio par kroasana "da se nađe" i nastavio putem koji direktno izbija na Kosmaj.

From Kosmaj

Pre nego sto sam biciklom krocio na zaštićenu teritoriju naišao sam na restoran u kome svira čuveni Rade Kosmajac, kao i još neki poznati pevači narodnih kafanskih pesama. Posle blažeg uspona nailazim na prvi manastir na Kosmaju, odmah pored puta. U pitanju je manastir Tresije.

From Kosmaj

Preko puta samog manastira nalaze se kuće u kojima je moguće prenoćiti za cenu od 600 dinara, pa sve do punog pansiona za svotu od 1500 dinara ako me sećanje ne vara. Kosmaj je planina koja je prilično urbanizovana (na žalost). Svi putevi su asfaltirani ili popločani (toliko od mog offroad-a), a sa strane je moguće naći brdo sportskih terena, restorana, partizanskih spomenika... Samim tim ljudi koje je moguće videti ovde nisu baš pravi ljubitelji planina, već više penzioneri i urbani snobovi koji su kolima (ili autobusom) došli do samog vrha, naručili espreso u restoranu uz priču kako je ovo netaknuta priroda (za njih možda i jeste), pritom bacivši bar jednu paklicu cigareta ili limenku nekog energetskog pića pored puta. Čak nisam našao ni prikladno mesto da pojedem svoje kroasane u miru i tišini. Krenuo sam zaobilaznim putem oko planine do Sopota, ali sam ga očigledno promašio (želeo bih da napomenem da taj put na mom GPS uređaju ne postoji, ali postoji na glupim tablama koje su svuda po Kosmaju). Sad dolazi na red ona čuvena rečenica "ko zna zašto je to dobro".

From Kosmaj

E pa dobro je jer sam spuštajući se tim putem prema Mladenovcu video kraičkom oka putokaz do drugog manastira, koji mi je nekako bio mnogo draži. Manastir Pavlovac je podigao Despot Stefan u XV veku, skoro je renoviran, ali je još uvek daleko od ostatka civilizacije i urbanizma Kosmaj planine. Pravi manastir, u prirodi, sa monahom Gavrilom sa kojim smo imali dovoljno vremena da popričamo (u manastiru sam zatekao još dvoje slučajnih prolaznika). U slobodno vreme monah Gavrilo se bavi i fotografijom i to mu odlično ide. Uglavnom fotograviše crkvu i stare gradjevine, portrete i mrtvu prirodu.
Pošto je baterija na mom improvizovanom GPS uređaju bila u fazi nestajanja, da ne bih reskirao povratak, rešio sam da se vratim preko Mladenovca, pa glavnim putem. Najveće razočarenje u povratku je da je tim putem skoro nemoguće voziti ne samo bicikl već i kola, jer pored vas stalno lete nezreli napaljeni motociklisti sa jakim mašinama. Oni su me pratili sve do Jajinaca.

Sve fotografije sa ovog mog puta moguće je videti na http://picasaweb.google.com/stolex/Kosmaj