Ko nema u glavu ima u noge

Još jedna neplanirana vožnja. Naime planirao sam, završivši sve obaveze po gradu, da tog 12.-tog juna odvozim jednu kratku relaciju do sela Rautovo pored Niša. Međutim toliko sam se zamislio vozeći se bulevarom Cara Konstantina da sam promašio skretanje i osvestio se tek kod skretanja za Nišku banju. Kad sam već došao do ovde reših da odvozim do Jelašničke klisure gde možda nađem nekog poznatog roštiljdžiju, ali avaj :(.
Tako u jeku vrućine, oko 13h, na temperaturi preko 35 stepeni, junak ove priče reši da proba da ne umre i popne se biciklom do Bojaninih voda. Predahnuo sam malo ispred crkvice u selu Donja Studena i krenuo uzbrdo. Moram da priznam da nije bilo lako, par puta sam stajao pored improvizovanih česama da se okrepim, svaki trenutak koji sam iskoristio da stanem u hlad insekti su koristili da se zalepe za mene, i krenu da se slade.
Na kraju sam ipak uspeo (iako sam razmišljao da odustanem), došao do planinarskog doma i naručivši jedno pivo uživao u pogledu. Ono što mogu da primetim je da je moj GPS pokazao visinu 40-tak metara manju od 900mnv koliko je bilo ucrtano na vojnoj mapi koju sam koristio. Verovatno je tih 900m visina na vrhu osmatračnice (na koju se ovog puta nisam penjao).