Maja meseca 2010-te uz mnogo čekanja u redovima uspeo sam da izvadim crveni pasoš. Želja mi je bila da pasoš prvi put overim biciklom, dilema je bila samo u koju državu da odem. Da li iz Niša do Bugarske, ili iz Beograda do Rumunije. Pošto generalno više vremena provodim u Beogradu a i bicikla koju vozim u Beogradu je za par klasa kvalitetnija od one u Nišu, odluka je pala na Rumuniju. Vreme mi nikako nije bilo naklonjeno jer je ceo juni mesec ove 2010-te bio kišovit, ali, ko čeka taj i dočeka - došlo je mojih 5 minuta.
U samom startu sam kasnio par sati, jer sam tek oko 10 sati krenuo na put. Da bi uneo malo raznovrsnosti u celu trasu odlučio sam da idem preko Smedereva, a vraćam se preko Pančeva. Do Smedereva je put užasan, asfalt je talasast kao more za vreme bure, put je prepun krivina i stalnih uspona i spustova. Smederevo kao Smederevo je predivan grad, tako da sam i ovog puta tempirao odmor baš u njemu. Tu sam se okrepio voćem i sokovima, kao i pljeskavicom koja me u mnogome podsećala na nišku.
U Smederevu sam prešao na drugu stranu Dunava i nastavio putem Kovina pa kroz Deliblatsku peščaru sve do Bele Crkve gde je usledio drugi predah. Vožnja kroz Deliblatsku peščaru je prijala, duga, monotona deonica, sa gustim drvoredom sa obe strane koji na momente pruža više nego dovoljnu hladovinu u vrele letnje dane. Sve vreme pratila me predivna pesma slavuja. U Beloj Crkvi prijatno sam bio iznenadjen brojem i organizacijom njihovih kupališta. Sve je lepo sredjeno, bilo je puno ljudi, jedini moj problem je što nisam imao potrebnu opremu za kupanje, jer nisam ni računao na ova kupališta.
Od Bele Crkve do granice sa Rumunijom (Kaludjerova) ima manje od 20km. Pošto sam dosta okasnio još od starta, pala je u vodu moja želja da prodjem kroz veći deo Rumunije i u Srbiju se vratim na graničnom prelazu kod Vršca. Provozao sam samo kraću deonicu oko granice i stacionirao se u vreći za spavanje u pograničnom selu. Ono što nisam ni slutio to je količina komaraca koja obitava ovde, kao da u poslednjih 20-tak godina nikada nisu vršili zaprašivanje. Kako li obični meštani žive nije mi jasno, ali ja sam vidno neispavan i jos vidnije izujedan, jedva dočekao prvu jutarnju svetlost (nesto pre 5 po Srpskom vremenu) da samo stegnem vrecu i brze bolje dodjem nazad u Srbiju pa negde na miru lepo sredim stvari i pripremim se za povratak..
u Beogradu sam bio pre 15h. Vožnja u jutarnjim satima, dok sunce jos uvek ne prži svom svojom jačinom, prija, pa je i učinak bio više nego zadovoljavajući.
Srce je bilo na mestu, očekivanja ispunjena, sad sam mogao na miru da se spremam za sledeći, mnogo veći poduhvat.
Album sa slikama se nalazi na adresi:
http://picasaweb.google.com/stolex/Rumunija#
U samom startu sam kasnio par sati, jer sam tek oko 10 sati krenuo na put. Da bi uneo malo raznovrsnosti u celu trasu odlučio sam da idem preko Smedereva, a vraćam se preko Pančeva. Do Smedereva je put užasan, asfalt je talasast kao more za vreme bure, put je prepun krivina i stalnih uspona i spustova. Smederevo kao Smederevo je predivan grad, tako da sam i ovog puta tempirao odmor baš u njemu. Tu sam se okrepio voćem i sokovima, kao i pljeskavicom koja me u mnogome podsećala na nišku.
U Smederevu sam prešao na drugu stranu Dunava i nastavio putem Kovina pa kroz Deliblatsku peščaru sve do Bele Crkve gde je usledio drugi predah. Vožnja kroz Deliblatsku peščaru je prijala, duga, monotona deonica, sa gustim drvoredom sa obe strane koji na momente pruža više nego dovoljnu hladovinu u vrele letnje dane. Sve vreme pratila me predivna pesma slavuja. U Beloj Crkvi prijatno sam bio iznenadjen brojem i organizacijom njihovih kupališta. Sve je lepo sredjeno, bilo je puno ljudi, jedini moj problem je što nisam imao potrebnu opremu za kupanje, jer nisam ni računao na ova kupališta.
Od Bele Crkve do granice sa Rumunijom (Kaludjerova) ima manje od 20km. Pošto sam dosta okasnio još od starta, pala je u vodu moja želja da prodjem kroz veći deo Rumunije i u Srbiju se vratim na graničnom prelazu kod Vršca. Provozao sam samo kraću deonicu oko granice i stacionirao se u vreći za spavanje u pograničnom selu. Ono što nisam ni slutio to je količina komaraca koja obitava ovde, kao da u poslednjih 20-tak godina nikada nisu vršili zaprašivanje. Kako li obični meštani žive nije mi jasno, ali ja sam vidno neispavan i jos vidnije izujedan, jedva dočekao prvu jutarnju svetlost (nesto pre 5 po Srpskom vremenu) da samo stegnem vrecu i brze bolje dodjem nazad u Srbiju pa negde na miru lepo sredim stvari i pripremim se za povratak..
u Beogradu sam bio pre 15h. Vožnja u jutarnjim satima, dok sunce jos uvek ne prži svom svojom jačinom, prija, pa je i učinak bio više nego zadovoljavajući.
Srce je bilo na mestu, očekivanja ispunjena, sad sam mogao na miru da se spremam za sledeći, mnogo veći poduhvat.
Album sa slikama se nalazi na adresi:
http://picasaweb.google.com/stolex/Rumunija#
0 коментара: